Reka Uvac i uvačka jezera

Reka Uvac, pećine i jezera predstavljaju pravi dragulj rezervata. Odlikuju je vijugavi meandri koji su uklesali kanjon bogat netaknutom prirodom, retke flore i faune. Osim toga Uvac se odlikuje velikom aktivnošću hidroelektrana koje su podignute na branama koje seku njegov tok. Danas su mesta na kojima su podignute brane opšte poznata, jer su se oko njih formirala jezera pristupačna za posetioce. Neka od najlepših jezera su svakako Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Uvačko jezero ili kako ga meštani još zovu Sjeničko, moguće je obići čamcem. Za ljubitelje pešačenja postoji i uređena staza kojom se može doći do vidikovca sa kojeg se pruža prelepi pogled na čitav rezervat i meandere po kojima je rezervat poznat. Na jezeru se u letnjem periodu možete i okupati. U blizini jezera se nalazi viseći most za prelazak na drugu stranu. Zlatarsko jezero je treće po veličini u Srbiji posle Đerdapskog i jezera Perućac na Drini. To je veštačko jezero, a mnogi ga nazivaju i Kokin Brod. Pored jezera, prirodnu lepotu ovog područja krase Ledena i Ušačka pećina koje čine ušački pećinski sistem od 6.185 metara, što je ujedno najduži pećinski sistem u Srbiji. Ove pećine su prepune pećinskog nakita. Možete proći kroz njih pešice i izaći na drugu stranu u selo Lopiže, ali se obavezno morete opremiti odgovarajućom opremom. Specijalni rezervat prirode ima izuzetno bogatu floru i faunu. Ukoliko ste avanturističkog duha, možete obići rezervat terenskim vozilima. Vrlo lako možete stići do brda Molitva i Devojačka stena, tu predahnuti i odatle posmatrati predivne meandre reke Uvac. U rezervatu se nalaze prirodne i čiste vode koje su stanište velikog broja riba tako da je za ljubitelje ribolova ovo prava oaza. Takođe, postoji preko 200 vrsta biljaka, neke od njih su od međunarodnog značaja i spadaju u endemske vrste. Izuzetno bogat faunom, rezervat prirode „Uvac“ predstavlja prirodno stanište velikog broja sisara i drugih životinja. Kanjon Uvca je pravi raj smešten na hiljadu metara nadmorske visine.

Ukoliko ste ljubitelj prirode onda je ovo svakako mesto za vas. Netaknuta priroda, pećine, jezera, endemske vrste biljaka i poslednje utočište gotovo izumrlih ptica – beloglavog supa, samo su neke od stvari koje možete videti tokom posete rezervatu. Tu su takođe mnogobrojne crkve, manastiri i džamije koje svakako ne trebate zaobići. Rezervat “Uvac” je pravo mesto za sve ljubitelje lova, ribolova i vožnje kajakom.

Radoinjsko jezero

Radoinjsko jezero leži na nadmorskoj visini od 805 metara i najmanje je od svih veštačkih jezera Uvca. Njegova primarna uloga je skladištenje veće količine vode, koja se kanalima prenosi do hidroelektrane „Bistrica“. Ovim je tok reke Uvac delimično promenjen, što je samo jedan od fenomena ove dinamične reke. Inače, poznat po vijugavim meandrima, Uvac svojim bistrim jezerskim površinama privlači veliki broj ljudi u svoju dolinu. Radoinjsko jezero ovde posetiocima nudi prelepo prirodno okruženje, svežinu i brojna mesta za opuštanje.

Okruženo mirisnim četinarskim šumama, okolina jezera prijatna je za šetnju i druge aktivnosti. U neposrednoj blizini obale jezera nalaze se:

• Tereni za sport
• Vidikovci
• Kafići i barovi

Jezero je uređeno za turiste i pre svega nudi mesta za sunčanje, plivanje i odmaranje.

Za one koji vole jezerske aktivnosti, Radoinjsko jezero je idealno za:

• Splavarenje i krstarenje
• Šetnja i džoging
• Pecanje

Iako manje od druga dva jezera reke Uvac, Radoinjsko jezero ima jedinstvenu ponudu za one koji bi uživaju u miru kraj sveže vode. Radoinjsko jezero je kao i druga dva jezera, Zlatarsko i Uvačko, pod zaštitom Specijalnog rezervata prirode

Radoinjsko jezero je na putu ka Beogradu. Možete iskombinovati posetu manastiru Janja, pa u selu Vraneša otići i prošetati stazom zdravlja koja vodi do mesta gde se vide meandri Uvca.

Zlatarsko jezero

Zlatarsko jezero, ili jezero Kokin Brod, spada u tri najveća jezera u Srbiji, odmah posle Đerdapskog i jezera Perućac. Zlatarsko jezero je nastalo podizanjem brane na reci Uvac, u blizini Kokinog Broda. Ovim pregrađivanjem toka reke stvoreni su uslovi za izgradnju hidroelektrane Kokin Brod koja je počela sa radom 1962. godine. Tada je velika količina vode formirala jezero površine 7,5 kilometara kvadratnih potapajući tako i neke delovi tokova reka Tisovica i Zlošinica. Iako je nastalo veštačkim putem u dolini reke Uvac, ono obiluje lepotama netaknute prirode.

Zlatarsko jezero pravi je raj za turiste. U okolini jezera nalaze se odmarališta i izletišta koja se divno uklapaju u krajolik i dopuštaju posetiocima da upoznaju sve lepote ovog mesta. Delovi uređeni za turiste su:

• Pontonska plaža – na kojoj se možete osvežiti u vrelim letnjim mesecima. Plaža ima i bazen za decu, a u njenoj blizini postoji i teren za odbojku na pesku.
• Vizitorski centar – objekat projktovan u obliku kule u tri nivoa, sa ugostiteljskim objektima, terasom i vidikovcem. Sa samog vrha ovog objekta možete uživati u pogledu na jezero i okolinu.
• Krstarenje – jezero je plovno pa se na njegovoj površini neretko viđaju razna plovila na kojima možete uživati.
• Biciklizam – za one koji vole da budu aktivni postoji mogućnost obilaska okoline jezera na dva točka.
• Planinarenje – kako se jezero nalazi tik uz istoimenu planinu Zlatar, ova oblast ima zanimljiva mesta koja ljubitelji planinarenja vole da istražuju.
• Ribolov – u Zlatarskom jezeru najčešće se mogu naći potočna pastrmka, američka jezerska zlatovčica, mladica i šaran.

Uvačko (Sjeničko) jezero

Uvačko jezero je najmlađe veštako jezero na reci Uvac, koje se nalazi na 985 metara nadmorske visine. Okruženo planinama Javor i Zlatar, ovo jezero ispunilo je vodom uklještene meandre kanjona reke Uvac koja je poznata po svom dinamičnom toku.

Godine 1979, u blizini sela Akmačići, pregrađena je reka Uvac, kako bi se izgradila hidroelektrana. Podizanjem brane, ovo mesto u kanjonu reke ispunilo se vodom i tako je nastalo veštačko jezero koje se zove Uvačko ili Sjeničko. Površinom do 5,7 kvadratnih km, dužinom od 25 km i maksimalnom dubinom od 108 m, ovo jezero je svojom pojavom unelo mnoge promene u krajolik. Velika povrišina vode promenila je hidrološku aktivnost pećina, izgled okoline i postala dom raznim životinjskim i biljnim vrstama. Sa koje god strane uspete da priđete Uvačkom jezeru, oduševićete se prirodom koja raste u njegovim uvojcima. Zbog veoma specifičnog oblika, ovom jezeru možete prići na više mesta na kojima je omogućeno pecanje i kupanje.

Kako se Uvačko jezero nalazi u sklopu Specijalnog rezevata prirode "Uvac", posete i aktivnosti su uglavnom organizovane od strane rezervata. Njega najviše posećuju zaljubljenici u ribolov, jer jezero obiluje vrstama kao što su klen, šaran, mladica, mrena i som. Ribolov je dozvoljen kako sa obale tako i iz čamca što vam daje mogućnost da zavirite u svaki kutak ovog prelepog jezera.

Možete otići u posetu jezeru, na vidikovac nedaleko od jezera, šetati dok ne dođete do mesta gde se vide meandri. A možemo za vas organizovati krstarenje jezerom tako da možete uživati 4-5 sati u divnoj prirodi i obići Ledenu pećinu, stanište beloglavog supa i ispeti se na vidikovac gde možete popiti kafu.

Vidikovac Molitva

Vrh Molitva jedno je od najlepših mesta sa kojih se može videti veliki pojas reke Uvac i njenog kanjona. Nalazi se na visini od 1247 metara nadmorske visine, nedaleko od samog vrha. Tu se nalazi drvena platforma sa ogradom do koje ljudi dolaze da fotografišu, odmore, ili samo uživaju u prelepom pogledu na Uvac.

Kako doći do vidikovca Molitva?

Bilo da idete vozilom ili peške, spremite se za zemljane puteve i nepredvidive planinske uslove. Oba puta do vidikovca su bezbedna, ali vam mi svakako preporučujemo da budete oprezni i strpljivi. Do vidikovca možete doći:

• Automobilom: na putu između Sjenice i Ivanjice, na nekih 12km od Sjenice postoji skretanje za selo Ursule koje vodi do vidikovca. Put je dugačak oko 3km i vodi do poljanice koja služi kao parking. Na oko 300m od ovog parkinga nalazi se vidikovac Molitva.
• Peške: do vidikovca je moguće doći peške, u okviru pešačkih tura koje polaze iz pravca Sjenice. Na par kilometera od Sjenice, od puta ka Ivanjici odvaja se zemljana staza koja vodi do kampa Markova ravan. Odatle staze vode uzbrdo do samog vidikovca.

Pećinski sistem

U okolini Uvačkog jezera i same reke Uvac nalaze se brojni speleološki dragulji koje možete posetiti dok ste ovde. Ušački pećinski sistem formiraju tri celine:

• Ušačka pećina
• Ledena pećina
• Jama Bezdana

Sam sistem nosi ime Ušački pećinski sistem. Nazvan po svojoj najvećoj i najdužoj pećini, Ušačkoj pećini, on je jedna retka, velika i bogata prirodna znamenitost. Zbog karakteristika zasebnih elemenata svake njegove pećine, a i velelepnog izgleda celog sistema, on je stavljen pod zaštitu Specijalnog rezervata prirode „Uvac“.

Ledena pećina

Ledena pećina je dugačka oko 2.000 metara, sa glavnim kanalom od preko 1.500 metara i pruža se horizontalno sa Ušačkom pećinom. Ako se pitate zbog čega nosi naziv Ledena, biće vam sve jasno kada krenete njenim hodnicima. Važi za najbogatije okićen deo sistema, sa jedinstvenim grandioznim elementima. Hidrološki je aktivna, pa njene hodnike oblikuje voda koja protiče ili se zadržava u vidu svežih jezeraca. Za sam ulazak u Ledenu pećinu potrebno je plovilo pa je sam obilazak njene unutrašnjosti pravo avanturističko iskustvo za sebe.

Najraskošniji nakit pećine nalazi se u prve tri dvorane, delu četvrte dvorane i prostoru koji se zove Zapadna galerija. Ovde možete videti:

• Svetlucave kristalne ježeve, staklaste iglice i okamenjene korale - ovi elementi krase je na jedinstven način u odnosu na druge delove sistema.
• Krečnjačke stubove koji mogu dostići visinu od 6 metara. Među obiljem drugog nakita ove pećine, ovi karakteristični beličasti stubovi raspoređeni su po skoro svim njenim dvoranama.
• Jezerca - delovima gde se voda zadržala i napravila jezerca posetioci ne mogu prići, ali zato do njih može doći svežina ovih podvodnih izvora.
• Ostale pećinske ukrase – stalaktite, stalagmite i graciozne pećinske draperije. Iako ima i delova koji su oskudno ukrašeni, ova pećina ostavlja utisak krasne palate.

Pa, iako je put kroz pećinu samo delimično uređen za turiste, sa puno prirodnih prepreka, bićete zapanjeni lepotom koju samo priroda može da iskleše. U obilazak je obavezno poći sa lampom. Osim toga, dobro se obucite, ponesite gumene čizme i šlem. U zavisnosti od toga da li u obilazak idete sa nekom organizacijom, delovi opreme mogu vam biti obezbeđeni.

Ušačka pećina

Najveći deo čitavog Ušačkog sistema zauzima Ušačka pećina, sa više od 2.000 metara dužine. Ka njenim dubinama vode dva ulaza, jedan iz samog korita reke Uvac, a drugi kod sela Gornje Lopiže. Osim dva ulaza u Ušačku pećinu, postoje još dva ulaza u druge delove ovog sistema. Čim budete kročili ovde, naći ćete se u dugačkom tunelu, kroz koji protiče Duboki potok. On povremeno ponire i izvire iz pukotina, ali će vas većim delom pratiti na putu kroz hodnike i kanale. Najduži deo Ušačke pećine upravo čini ovaj glavni prolaz, dok bočne grane ukrašavaju prostor.

Pećinu karakteriše mnogo stvari koje tok vode godinama vaja, a zatim napusti, pa ovde možete videti mnogo pećinskog nakita. Ušačka pećina, međutim, svoju pravu velelepnu raskoš krije dublje u svojoj duplji. Ako prođete kroz mrakom uvijene kanale sve do drugog dela Ušačke pećine videćete veliku količinu krečnjačkih skulptura kao što su:

• Stalaktiti i stalagmiti - godinama taložen krečnjak kreira veoma velike primerke stalaktita i stalagmita, koji izgledaju kao masivni subovi pećine
• Draperije, salivi, bigrene terase - vajarski radovi vode i krečnjaka koji ukrašavaju prostrane pećinske dvorane

Posle bogate Ušačke pećine, hodnici će vas odvesti ka Ledenoj pećini i jami Bezdana, koje se nadograđuju na ovaj pravi podzemni dvorac.

Iako raskošna, Ušačka pećina stidljivo krije svoje lepote u mraku, pa ovuda ne smete krenuti bez dobre svetiljke. Dok vas vodiči upoznaju sa imenom svakog kanala i dvorane pećine, pod tračcima svetlosti čitav doživljaj postaje još lepši.